Soba je bila mala, zidovi tanki kao opravdanja, prozori puni gradske prašine, i ništa, ama baš ništa, nije radilo kako treba. Nisu imali televizor. Imali su gramofon koji je svirao samo kad mu se pritisne igla prstom. Nekad bi svirao i bez toga, ali retko. Računi su se gomilali kao stihovi u neuspeloj pesmi. Tu … Read moreEp. 1: Soba na Crvenom krstu
Boja zidova se ljušti. Termometar pokazuje 8 stepeni. Krejv pokušava da zagreje čajnik pomoću sveće — jer, kako kaže, „struja nije iskrena vatra“. Kojen sedi i prevodi svoje stihove samom sebi. Na trenutke gleda u isključeni prekidač kao u ruševinu duše. Daniel sedi pod ćebetom na cvetove. U jednom trenutku pogleda prema Krejvu, pa kaže: … Read moreEp. 2: Petra Smit i tajna bojlera
Soba i dalje ista: preživela i prokisla. Petra Smit im je ostavila funkcionalan bojler, ali niko još uvek ne zna kako da ga koristi. Daniel pere šolju četkicom za zube. Četkica mu ispada u lavabo. Gleda je kao da mu je i ona nešto slagala. Kojen piše pismo sebi iz prošlog života. Krejv pokušava da … Read moreEp. 3: Rit Kičards traži pozajmicu
Jutro.Neko je ostavio vrata frižidera otvorena — jer ni frižider više nema šta da čuva.Daniel kuva crnu kafu u lončetu koje bi UNESCO trebalo da zaštiti. Koen slaže svoje čarape u stilu metafizičke poezije — levi red „ništa nije sigurno“, desni red „ali ipak…“. Krejv sedi na balkonu, maže senf na hleb i gleda golubove … Read moreEp. 4: Dob Dilan traži sobu, ali dobija tišinu